S obzirom na to da sam se porodila na carski rez, u porodilištu sam ostala 4 dana nakon operacije. Prvog dana bila sam na odeljenju intenzivne nege. Ceo tekst o mom iskustvu sa carskim rezom možete pronaći ovde.

Kada sam sa intenzivne nege prešla na odeljenje sa porodiljama, moram priznati da mi je laknulo. To je značilo da je sve u redu i da ću uskoro moći da idem kući. Savetovali su mi da što više šetam po sobi i hodniku jer to ubrzava i olakšava oporavak. Bilo mi je teško da sama ustajem iz kreveta i bolela me je rana dok sam se kretala, ali sam se ipak trudila da što više hodam.

Prvog dana su mi bebu doneli na par sati. Drugi dan je ceo dan proveo sa mnom, ali je prenoćio u boksu. Treći dan i noć smo sve vreme bili zajedno, a onda smo ujutru otišli kući.

Dojenje i presvlačenje

Sestre su mi pokazale kako da bebu dojim i presvlačim. Iskreno, to je sve bilo na brzinu i nije imalo preterane koristi. Sreća pa sam se sama informisala pre porođaja, najviše na vežbama za trudnice.

Bebu sam, kao i svaka novopečena mama, presvlačila dosta nespretno, ali smo se snašli. Pelene za jednokratnu upotrebu treba poneti sa sobom u porodilište, a odeću, kao i tetra i švedske pelene, koristila sam bolničke. Svako jutro su donosili novu odeću za bebu koja je bila praktična i u dobrom stanju.

Prvi podoji bili su jako nespretni i bolni. To mi je bio najteži deo što se tiče porođaja i prvih dana sa bebom. Delovalo mi je da je to drugim mamama sa odeljenja mnogo lakše i prirodnije išlo, ali eto, kod mene je bilo tako. Silikonske bradavice su mi dosta pomogle. Ponela sam ih od kuće i dezinfikovala ih vrelom vodom sa česme pre svakog podoja.

Na svakih par sati se pravi dohrana. Sestre će vas pitati da li da je daju vašoj bebi. Ja nisam imala dovoljno mleka (beba je plakala i posle podoja), pa sam ponekad prihvatala ponudu. Preko dana sam se trudila da što više dojim, a pred spavanje sam prihvatala da ga oni nahrane.

Pre porođaja sam čitala da dohranu treba izbegavati i da dete što češće treba stavljati da sisa. Ipak, sve vreme je mleka falilo pa je morao da pije i formulu. Zbog toga sam se osećala loše, kao da nešto uskraćujem svom detetu. Sada se smejem sama sebi što mi je toliko brige i dilema izazivala svaka flašica, ali eto, tako je bilo.

Hrana u porodilištu

Prvi dan nakon carskog reza, dok sam boravila na intenzivnoj nezi, nije bilo dozvoljeno jelo i piće. Sutradan sam smela da jedem samo kuvani pirinač, suvi keks i čaj, koje su mi doneli u sobu.

Narednih dana su svim porodiljama koje su imale carski rez takođe donosili obroke u sobu. Čula sam svakakve priče o bolničkoj hrani, ali dok sam ja boravila u porodilištu svi obroci su bili i više nego pristojni. Za doručak je obično bio hleb sa medom ili nekim sirnim namazom, za ručak kuvano povrće i meso, a za večeru makarone sa sirom ili mesom. Hrana nije kao u restoranu, naravno, ali nije bila ni bezukusna (moram napomenuti da uopšte nisam izbirljiva). Jedina zamerka koju imam jeste to što je večera dosta rano (između 17 i 18 časova), pa sam često grickala keks koji sam ponela od kuće.

Hranu vam mogu donositi i od kuće. Svako jutro je moguće na portirnici ostaviti paket za porodilju. O tačnom vremenu prijema paketa raspitajte se kod sestara.

Dinamika i vizite

Na odeljenju gde se porodilje oporavljaju dosta je živo, naročito pre podne. Svakog dana prolaze dve vizite – prvo ginekolozi, a nakon toga pedijatri. Sestre stalno dolaze da obilaze porodilje i bebe, a pomoćno osoblje da čisti i donosi hranu. Teško je odmoriti se, naročito u sobama sa više kreveta. Preporučujem da ponesete sve što vam može pomoći da uhvatite malo sna. Meni su čepići za uši dosta pomogli, a sa sobom sam imala i masku za spavanje.

Higijena u porodilištu

Kupatilo je zajedničko za ceo sprat, osim ako niste u apartmanu. Bilo je urednije nego što sam očekivala, ali sam i dalje veoma pazila šta pipam i trudila se da očistim sve što mogu. Sa sobom sam nosila asepsol pa sam njime prskala površine u kupatilu i u sobi. Takođe je dobro imati i podmetače za dasku za WC šolju.

Otpust iz porodilišta

Dan ranije su mi rekli da ću sutradan ići kući. Rekli su mi i tačno vreme u koje treba da dođu po mene. Pri otpustu ume da bude gužva ako više porodilja izlazi istog dana, pa je bolje da po vas dođu i malo ranije.

Sestra me je pozvala kada sam bila na redu i ispratila me do sobe za presvlačenje. Muž je doneo odeću i obuću koju sam prethodno sama spremila.

Sestra je obukla bebu i stavila je u auto-sedište. S obzirom na to da je bilo leto, imao je samo bodi i šorc. Pošto je nosio široki povoj, i to su mu stavili. Svu odeću za njega sam takođe pripremila pre porođaja.

Zaključak

Svoj boravak u porodilištu ocenila bih sa 4-, ako ne bih bila previše stroga. Znam da mnoge mame imaju opravdane zamerke, ali kod mene je, u principu, sve prošlo dobro. Napominjem da sam se trudila da budem razumna i saradljiva.

Najveća zamerka mi je to što smo za dojenje bili dosta prepušteni sami sebi, a dohrana je bila svega pet puta dnevno, pa se dešavalo da, ako je propustim, jednostavno nemam čime da ga nahranim. Najgore je bilo noću jer od 23 do oko 6 ujutru nije bilo nikakve hrane, pa sam preventivno morala da ga dohranjujem pred spavanje.

Što se tiče lekara, bili su zaista ljubazni i veoma profesionalni. Osećala sam se sigurno i imala sam puno poverenje. Sestara je bilo raznih – i veoma prijatnih i predusretljivih, ali i nekih koje to nisu. Srećom, većina je bila zaista korektna.

Hrana, higijena i sam prostor bili su zadovoljavajući. Bila sam u malom porodilištu pa sam imala samo jednu cimerku, koja je bila zaista divna. Nastavile smo da se čujemo i nakon izlaska.